top of page

Cunami

   Cunami je džinovski morski talas koji nastaje kada zemljotres, najmanje jačine 6,5 stepeni Rihterove skale, sa epicentrom na dnu okeana pokrene veliku količinu vode.On time cepa morsko dno i stvara ogromni vodeni talas razorne moći. Ova vrsta talasa se u dubokoj vodi gotovo i ne primećuje; može čak da prodje ispod broda a da on to i ne oseti, ali kada se talas približava obali gde je voda plića, on usporava svoje kretanje i time stvara ogromni vodeni zid čija visina dostiže preko deset metara.

Zemljotres

 

   Zemljotresi nastaju usled pomeranja tektonske ploče, kretanje Zemljine kore ili pojave udara. Pojavljuju se u vidu podhrtaja Zemljine kore zbog oslobađanja velike energije. Javljaju se uglavnom na malim provršinama i na okeanskom dnu.

Mogu nastati prirodno ili kao rezultat ljudske aktivnosti. Manji zemljotresi mogu biti izazvani vulkanskom aktivnošću, klizištima, eksplozijama itd.

Hipocentar ili žarište naziv je za mesto nastanka zemljotresa u Zemljinoj unutrašnjosti, a epicentar je mesto na Zemljinoj površini tačno iznad hipocentra i to je najčešće i mesto na kojem se potres najjače oseti i gde napravi najveću štetu.

Talasi

 

   Talasi su prividno kretanje mora u kome voda opisuje pun krug.Uzročnik talasa je vetar.Nastaju tako što pri duvanju vetra dolazi do trenja vetra i vode, vazdušne čestice daju deo svoje kinetiče energije vodenim i prisiljavaju ih da se kreću. Razlikuju se po dimenzijama, što zavisi od jačine vetra i veličine morskog basena.

   Osnovne karakteristike talasa su: visina talasa, period talasa, talasna dužina i brzina talasa.

Nastanak cunamija

 

   Cunami obično nastaje kada se okeansko dno naglo deformiše i vertikalno podigne velike vodene mase. Takva pomeranja Zemljine kore dovode do nastanka zemljotresa koji su veoma efektivni u stvaranju cunamija. Vodeća ivica cunamija iznenada raste i kombinovana sa težinom i pritiskom okeana iza nje ima daleko veću snagu. Najveća šteta je obično izazvana vodom iz predvodnog fronta.

   Na otvorenom moru cunami ima veoma dug period koji traje  od nekoliko minuta do nekoliko sati i veliku dužinu talasa koja dostiže i preko sto kilometara. Talas preko okeana putuje brzinom 500 do 1000 km/h .Kako se približava obali postaje sve brži i strmiji. Cunamiji se dele na tri grupe u zavisnosti od dubine vode: duboke,srednje i plitke vode. Za cunamije velike od 40 do 100 metara visine kažemo da su megacunamiji. Oni nastaju kao posledica veoma velikog zemljotresa ili udara meteorita o površinu zemlje.

 

Zanimljivosti o cunamiju
 

  • Cunami talasi se obično formiraju u serije talasa čineći tzv. „cunami voz“, proizvodeći  udar koji može da traje nekoliko sati sa razmacima od 10 do 60 minuta između dva talasa.

  • Prema nekim podacima, najrazorniji cunami talas zapljusnuo je obalu japanskog ostrva Ava, 1703.g godine, odnevši pri tom 100.000 ljudskih života, dok je prema nekim drugim podacima, broj žrtava bio daleko manji i iznosio je 6.000.

  • Najveći primećeni cunami nastao je usred odrona koji se desio u Lituja zalivu na Aljasci, 1958. godine, a bio je visok 516 metara.Prelazeći sa jedne obale zaliva na drugu, sa sobom je nosio i dva ribarska broda čiji su članovi posade čudom ostali živi.

  • Japan je zahvaćen cunamijima više nego ijedna zemlja na svetu. U proteklih 1200 godina, više od 70 cunamija odnelo je preko 100.000 života.

  • Basen Atlanskog okeana praktično je zona koja je bez cunamija. Manje od dva procenta od svih zabeleženih cunamija, stvara se u ovom okeanu. Poslednji cunami nastao u ovom području kod Njufaundlenda, 1929. Godine, usmrtio je 29 ljudi.

  • Duprilanje visine cunamija njegovu razornu snagu uvećava četiri puta. Trostruka veličina podrazumeva i devet puta veću jačinu.

  • Godine 1968., cunami nastao nakon zemljotresa u južnom Peruu, odneo je vojni brod SAD „Voteri“, 3 kilometara na kopno. Petnaest godina kasnije, cunami nastao nakon erupcije Krakataoa, izbacio je holandski vojni brod „Berou“ na kopno, kilometar daleko od mora.

Autor: Ilija Todorović 8/1

2015/16.

bottom of page