fizika za osnovce
Pritisak
"Rezultat" delovanja sile ne zavisi samo od jačine sile, nego i od površine na koju ta sila deluje. Zato se uvodi nova fizička veličina veličina - pritisak. Pritisak povezuje jačinu sile i površinu na koju ta sila deluje, obeležava se slovom P, a osnovna jedinica je paskal [Pa].
Pritisak je skalarna fizička veličina koja se računa kao količnik intenziteta sile i površine na koju ta sila deluje:
Pritisak je brojno jednak sili koja deluje na jediničnu površinu. Paskal se definiše kao:
Paskal je jedinica koja nije pogodna za korišćenje u svakodnevnom životu, pa se zato koriste veće jedinice od paskala:
- kilopaskal 1kPa = 1 000 Pa i
- megapaskal 1MPa = 1 000 000 Pa.
Osim paskala dozvoljeno je korišćenje i jedinice bar, koja se najčešće koristi za merenje atmosferskog (vazdušnog) pritiska.
1 bar = 100 000 Pa
1 mbar = 100 Pa.
Kroz čvrsta tela pritisak se prenosi u pravcu delovanja sile.
Hidrostatički pritisak
Hidrostatički pritisak je pritisak koji se javlja usled delovanja sile zemljine teže u tečnostima i gasovima koji miruju. On se javlja usled delovanja sile zemljine teže na molekule tečnosti ili gasa.
Hidrostatički pritisak zavisi od:
-
gustine tečnosti,
-
visine stuba tečnosti (dubine posmatrane tačke) i
-
jačine gravitacionog polja.
Pravac i smer delovanja hidrostatičkog pritiska određen je Paskalovim zakonom: Kroz tečnosti i gasove pritisak se prenosi ravnomerno u svim pravcima. Zakon je formulisao francuski fizičar Blez Paskal čiju biografiju možete pročitati ako kliknete OVDE.
Hidrostatički pritisak ne zavisi od oblika suda u kojem se tečnost nalazi (hidrostatički paradoks), što znači da je pritisak u sva tri suda prikazana na slici hidrostatički pritisak jednak, jer su visine stuba tečnosti jednake u sva tri slučaja. Ovo tvrđenje je tačno pod uslovom da se u sva tri suda nalaze tečnosnosto jednakih gustina ili iste tečnosti.
Hidrostatički paradoks za posledicu ima to da su nivoi tečnosti u spojenim sudovima koje su otvorene na vrhu jednaki, ako se u svakom od sudova nalazi ista tečnost (ili tečnosti jednakih gustina). U slučaju da se u sudovima nalaze tečnosti različitih gustina, nivoi tečnosti neće biti jednaki, što se može iskoristiti za određivanje njihove gustine (ako je poznata gustina druge tečnosti i ako se tečnosti ne mešaju).
Usled delovanja hidrostatičkog pritiska na potopljeno telo deluje sila potiska koja teži da istisne telo iz tečnosti (gasa) i koja je opisana u tekstu SILA.
