top of page

Sila

 

Sila elastičnosti

 

   Javlja se kod deformisanih tela usled međusobnog delovanja molekula tog tela.

   Sila elastičnosti teži da vrati telo u prvobitan oblik tj. ima isti pravac , a suprotan smer od sile koja vrši deformaciju. Sila elastičnosti je usmerena ka ravnotežnom položaju.

   Sila elastičnosti zavisi od toga od kog materijala je napravljeno telo i od veličine deformacije: veća deformacija znači i veću silu elastičnosti.

   Rad dinamometara (merila za merenje sile) se zasniva se na uravnoteživanju intenziteta sile koju merimo i sile elastičnosti opruge koja je glavni deo dinamometra: dužna opruge se povećava, a samim tim i sila elastičnosti, sve dok je jačina sile koju merimo veća od sile elastičnosti opruge. Kada se te dve sile izjednače po jačini prestaje izduživanje opruge.

Gravitaciona sila

 

   Javlja se između svih tela koja imaju masu.

   Uvek je privlačna i njen intenzitet zavisi od masa tela koja deluju i njihovog međusobnog rastojanja.

Sila Zemljine teže je gravitaciona sila kojom Zemlja deluje na sva tela koja se nalaze na njenoj površini ili oko nje.

Sila Zemljine teže deluje vertikalno naniže tj. pravac delovanja sile Zemljine teže se poklapa sa pravcem koji prolazi kroz posmatrano telo i središte Zemlje i usmerena je ka središtu.

   Pod dejstvom sile Zemljine teže u bezvazdušnom prostoru sva tela padaju sa istim ubrzanjem (ako sa zgrade istovremeno pustimo da padaju pero i nilski konj u bezvazdušnom prostoru oba tela istovremeno udaraju u tlo). Na našoj geografskoj širini ubrzanje koje dobija telo usled delovanja sile Zemljine teže tzv. gravitaciono ubrzanje iznosi 9,81 m/s².

   Sila kojom telo deluje na podlogu na kojoj stoji ili zateže nit o koju je obešeno predstavlja silu težinu tela. U slučaju kada telo miruje na horizontalnoj podlozi, težina tela je jednaka sili Zemljine teže. Ako se podloga ili površina o koju je okačena nit kreće ubrzano u vertilaknom pravcu  težina se povećava ili smanjuje u zavisnosti od smera ubrzanja. Na primer,  težina tela koje se nalazi u liftu koji polazi na dole se smanjuje dok lift ubrzava.

Težina i masa su različite fizičke veličine.

Električna sila (elektrostatička sila, Kulonova sila)

 

   Javlja se između naelektrisanih tela.

   Postoje dve vrste naelektrisanja: pozitivno (+) i negativno (-).

   Električna sila može da bude ili privlačna ili odbojna u zavisnosti od vrste naelektrisanja kojima su naelektrisana tela koja deuju. Istoimeno naelektrisana tela se obrijaju, a raznoimeno naelektrisana tela se privlače.

   Električna sila je srazmerna količini naelektrisanja oba tela (veća količina naelektrisanja zanči da će sila biti veća) i obrnuto srazmerna kvadratu rastojanja između tela (dva puta veće rastojanje znači da će sila biti 4 puta manja) – Kulonov zakon.

    Pravac električne sile se poklapa sa pravcem koji prolazi kroz središta oba tela, a njen smer zavisi od vrete naelektrisanja kojima su naelektrisana tela.

 

 

 

Magnetna sila

 

   Javlja se između magneta.

   Svaki magnet ima dva magnetna pola: severni (N, najčešće se boji u plavo) i južni (S, najčešće se boji u crveno).

   Magnetna sila može da bude ili privlačna ili odbojna u zavisnosti od toga koji magnetni polovi međusobno deluju. Istoimeni magnetni polovi se odbijaju, a raznoimeni magnetni polovi se privlače.

 

 

Sila otpora sredine

 

    Javlja se pri kretanju tela kroz neku materijalnu sredinu (vazduh, voda...).

   Ova sila se suprostavlja kretanju tj. njen smer je suprotan smeru kretanja. Ako na telo deluje samo ova sila njegova brzina će da se smanjuje i kretanje će biti usporeno.

   Sila otpora sredine zavisi od:

  • osobina sredine kroz koju se telo kreće,

  • oblika tela,

  • brzine tela (veća brzina znači i veću silu otpora sredine).

   Kad se pri padanju tela gravitaciona sila i sila otpora sredine ujednače telo se kreće ravnomerno. Taj princip koriste padobranci za meko spuštanje na Zemlju. Kada ne bi bilo sile otpora sredine kišne kapi bi padale na površinu Zemlje brzinom od skoro 1 000 m/s.

 

 

Sila trenja

 

   Javlja se pri kretanju tela po površini drugog tela.

  Ova sila se suprostavlja kretanju tj. njen smer je suprotan smeru kretanja. Ako na telo deluje samo ova sila njegova brzina će da se smanjuje i kretanje će biti usporeno.

  Postoje tri vrste trenja:

  • trenje mirovanja,

  • trenje klizanja i

  • trenje kotrljanja.

   Sila trenja zavisi od vrste materijala od kog su napravljene površine koje se dodiruju (neće biti isto trenje ako se klizamo po betonu i po ledu), i od sile reakcije podloge (sila trenje neće bit ista ako vučemo prazne sanke i sanke na kojima neko sedi). Sila trenja ne zavisi od veličine površina koje se dodiruju (ako se telo u obliku kvadra npr. cigla kreće po nekoj površini sila trenja će biti ista bez obzira na koju bočnu stranu postavimo kvadar.

   Trenje može da bude štetna, ali i korisna pojava. Ako je trenje štetno težimo da ga smanjimo sto se postiže podmazivanjem i zamenom trenja klizanja trenjem kotrljanja.

Odnos sile trenja i sile reakcije podloge predstavlja koeficijent trenja μ koji je neimenovan broj.

 

 
Sila potiska

 

   Javlja se u tečnostima i gasovima usled delovanja hidrostatičkog pritiska. Usmerena na je vertikalno naviše.

   Sila potiska je jednaka težini tečnosti koju istisne telo – Arhimedov zakon. 

   Sila potiska zavisi od:

  • gustine tečnosti,

  • gravitacionog ubrzanja i

  • zapremine tela.

   Usled delovanja sile potiska telo gubi od svoje težine onoliko kolika je sila potiska tj. težina tela u nekoj tečnosti je manja od težine tela u vazduhu (zato možemo da podignemo kamen u vodi lakše nego u vazduhu).

   Kada se telo nađe u nekoj tečnosti ono može da ispliva, lebdi ili potone. Šta će se dogoditi zavisi od odnosa težine tela i sile potiska. Pošto je odnos ove dve sile jednak odnosu gustina tela  i tečnosti, možemo da kažemo da će kretanje tela zavisiti od ovih gustina. Ako je gustina tela veća od gustine tečnosti telo tone (kamen tone u vodi, jer je njegova gustina veća od gustine vode), ako je gustina tela manja od gustine tečnosti telo isplivava (stiropor pliva na vodi, jer je njegova gustina manja od gustine vode) i ako telo i tečnost imaju iste gustine, telo lebdi.

 

 

Slaganje sila

 

   Proces zamene 2 ili više sila jednom silom predstavlja slaganje sila. Sile čije se slaganje vrši zovu se komponente, a sila koja se dobija slaganjem sila zove se rezultanta ili rezultujuća sila.

  Sile koje imaju isti pravac zovu se kolinearne sile. Slaganjem kolinearnih sila dobija se sila čiji je pravac isti kao pravac komponenti (sila čije slaganje vršimo), a njen smer zavisi od smera komponenti.

   Moguća su dva slučaja:

  • U slučaju slaganja kolinearnih sila istog smera, jačina rezultante se dobija kao zbir jačina komponenti, a smer rezultante je isti kao smer komponenti.

  • U slučaju kolinearnih sila suprotnih smerova, jačina rezultante se dobija kao razlika jačina komponenti, a njen smer je isti kao smer komponente veće jačine.

   U slučaju da na telo deluje više sila drugi njutnov zakon ima oblik:

 

 

 

 

 

 

pri čemu je Fr rezultujuća sila.

   U zavisnosti od smera rezultujuće sile kretanje može da bude:

  • ubrzano - ako se smer rezultujuće sile poklapa sa smerom kretanja,

  • usporeno - ako je smer rezultujuće sile suprotan od smera kretanja tela

  • ravnomerno - ako je rezultujuća sila jednaka nuli.

 

 

 

bottom of page