www.fizikalac.wix.com

   U "Zvezdanom glasniku", uz Jupiterove satelite, Galileo je otkrio i da je Mlečni put skup zvezda i da Mesec, poput Zemlje, i da ima naboranu površinu. Zvezdani Glasnik doživeo je senzacionalan uspeh, i Galileo je postao poznat širom Evrope. Galileo je otputovao u Rim,1611.godine, gde je Collegio Romano pod vođstvom Roberta Bellarminoa potvrdio njegova opažanja. Domaćin banketa održanog u Galileovu čast bio je Frederico Cesi, i bio je izabran u Cesijevu “Academia dei Lincei” (Akademija Peropisaca).

   U Rimu je Galileo upoznao i kardinala Maffea Barberinija, koji ga je kasnije podržao u raspravi o kontroverzi lebdećih tela na večeri u Firenci.

Benedetto Castelli, Galileov učenik koji je bio prisutan jednoj debati, zamolio je Galilea da prokomentariše središnju misao tog razgovora, odnosno konflikt između Biblije i heliocentrične doktrine. Odgovorio je poznatim “pismom Velikoj Vojvotkinji Christini”, koje je u to doba kružilo u rukopisu. U njemu je Galileo izjavio da nas Biblija uči kako krenuti u nebo, a ne kako se nebo kreće. Galileovo verovanje u kopernikansku hipotezu alarmiralo je neke dominikance kao što su bili Tommaso Caccini i Niccolo Lorini, pa je inkvizicija proučila Galileovo pismo Christini. Tada počinju Galileovi problemi s Katoličkom Crkvom.

Galileov sukob s Crkvom i danas je poznat, iako je često izromantiziran, ili pogrešno tumačen. Na primer, njegova slavna izreka uoči presude: “Ipak se kreće!” (Eppur si muove), nije autentična.

   U dva navrata (1616. i 1632.godine) Galileo je pozivan u Rim zbog istine o Kopernikovoj teoriji. Rezultat ispitivanja Galileovog pisma, u februaru 1616. godine  bio je da se inkvizicija složila da:

• je nepomičnost Sunca u centru svemira apsurdna kao filozofija, i službeno krivotvorena , i da je

• kretanje Zemlje apsurdno u filozofiji, i u najmanju ruku, pogrešno u teološkom smislu.

   Robert Bellarmino je po naredbi Pape (u februaru 1616.godine) pozvao Galilea u Rim da ga  upozori na javno zastupanje Kopernikanske teorije. Ipak su počele kružiti glasine da se Galileu sudilo i da je optužen. U svoju obranu Galileo se osigurao Belarminovim pismom u kojem navodi da ovo nije bio slučaj, nego da je obavešten o Papinoj odluci da cenzuriše Kopernikovu De Revolutionibus iako se u delu ne govori doslovno o heliostatičnom sistemu. Zato se Galileo suzdržavao od pisanja o kosmološkim temama, koncentrišući se na primenu svog otkrića Jupiterovih satelita za izračunavanje geografske dužine na moru. 1623. Godine napisao je Analitičara, kojeg je objavila Akademija Peropisaca, i posvetio ga Barberiniju. U delu je Galileo napisao: U ovoj se velikoj knjizi piše filozofija – svemir – koji je stalno otvoren za naše poglede. Ali ne može razumeti knjigu onaj koji ne nauči tumačiti jezik i znakove kojima je pisana. Pisana je jezikom matematike, i njeni su znakovi trouglovi i krugovi , bez kojih je čoveku nemoguće razumeti i jednu reč u njoj; bez njih čovek luta u mračnom lavirintu.

   Njegov simpatizer i pokrovitelj Barberini bio je upravo izabran za Papu, kao Urban VIII. 1624.godine Galileo je imao audijenciju kod Pape koji je blagonaklono primio analitičara. U sastancima s Papom, Galileo je dobio utisak da ga ovaj podstiče na raspravu o kopernikanskoj teoriji sve dok je ona postavljena samo kao hipoteza. Počeo je i da piše delo "Dijalog dva glavna sistema sveta", koje je objavljeno 1632. godine i koje je posvećeno Velikom Vojvodi. Delo je izazvalo bes, jer se činilo da je Galileo zanemario uputstva o nezagovaranju istinitosti Kopernikove tvrdnje. Knjiga je povučena iz prodaje šest meseci nakon njenog objavljivanja iako je predstavljena kao razgovor među prijateljima o idejama Ptolomeja i Kopernika, katolička crkva ju je videla kao podršku kopernikanskom modelu univerzuma. Rezultat toga bilo je suđenje na kom je Galilej proglašen krivim za jeres.