fizika za osnovce
Исак Њутн - биографија
„ Оно што знамо је једна кап, оно што не знамо је океан“
Биографија
Исак Њутн ( Isaac Newton) , рођен је 04.01.1643 у Линколнширу а умро у Лондону 31.03.1727. године.
Био је један од највећих личности у историји науке , физичар, математичар , астроном,алхемичар.
Први је указао да се кретања тела на Земљи и кретање небеских тела почивају на истим физичим законима. У свом делу Математички принципи природне филозофије издатом 1687 год описао је гравитацију и три закона кретања и управо је то дело поставило темеље класичне механике и каснији развој других физичких теорија.
Њутн је рођен у породици фармера, који су за то време били имућни што значи да су поседовали земљу и стоку.
Своје школовање је започео у сеоској школи да би касније, био послат у Краљевску школу у Грантаму где је био најбољи ђак.
Јуна 1661 Њутн уписује Тринити колеџ у Кембриџу, чију је диплому стекао 1665 године. На колеџу је Њутн показивао интересовање у за то време напредније идеје Рене Декарта, Галилеа галилеја , Николе Коперника, што је се разликовало од редовног учења на колеџу које се заснивало на Аристотеловом учењу.
Исте године када је дипломирао Њутн колеџ је затворен због куге, тако да се Њутн те године враћа кући где почиње да ради на инфинитезиналном рачуну, проблемима из оптике и законима гравитације.
Инфинитезимални рачун
1665. године Њутн открива генерализовану биномну теорему која ће касније марњивим радом прерасти у тзв „ инфинитезимални рачун“. Међутим оно што Њутн није знао а то да је независно од његовог рада још један научник по имену Готфрид Лајбниц такође радио на истом рачуну.
Лајбниц је свој рад објавио 1684. године значи једно 9 година пре Њутна и долази до прихватања његовог рада на територији целе Европе.
Њутнове тврдње да је он пре Лајбница открио исти метод али да га није објавио , довешће до поделе унатар самих математичара оног времена и довешће до упоравања развоја математике.
Те расправе су трајале све до смрти Лајбница .
Велика су Њутнова достигнућа у математици , нека од њих су: Њутнови индетитети, Њутнов методе, нова формула броја пи …
Оптика
Држећи предавања из оптике Њутн је истраживао појаву преламања светлости, доказавши да се уз помоћ тростране призме бела светлост може разложити у спектар различитих боја, а да уз помоћ сочива и друге призме овај спектар може поново да се сложи у зрак беле светлости.
Радећи на преламању светлости и дање Њутн је да би доказо свој тврђења из области оптике конструисао и свој рефкексини телескоп. Заинтересованост Краљевског друштва за телескоп , охрабрила је Њутна да написе чланак „О боји“ а тај чланак касније прераста у књигу „Оптика“
Њутн је сматрао да се светлост састоји од честица, али да би објаснио преламање светлости морао је јој препише и таласна својства. Међутим , данашња квантна механика са фотоном као честицом мало има везе са Њутновом честицом.
Закон гравитације и закони кретања
- Закон гравитације-
Када су физичар Хук, астроном Халеј и аритекта Рен решили да се обрате за помоћ Њутну за решење проблема кретања тела по елиптичној путањи и силе која делује на то тело а која опада са квадратом удаљености , нису ни слутили да Њутн већ има решење тог проблема .
Гравитациона сила којом се привлаче тела 1 и 2 сразмерна је производу њихових маса, а обрнуто сразмерна квадрату њиховог растојања.
- Први Њутнов закон- Закон инерције
У оригиналу овај закон гласи: "Corpus omne perseverare in statu suo quiescendi vel movendi uniformiter in directum, nisi quatenus a viribus impressis cogitur statum illum mutare".
СВАКО ТЕЛО ОСТАЈЕ У СТАЊУ РЕЛАТИВНОГ МИРОВАЊА , ИЛИ РАВНОМЕРНОГ ПРАВОЛИНИЈСКОГ КРЕТАЊА СВЕ ДОК ГА ДЕЛОВАЊЕ ИЛИ ДЕЈСТВО ДРУГОГ ТЕЛА НЕ ПРИСИЛИ ДА ТО СТАЊЕ ПРОМЕНИ.
Тело на које не делује сила има тежњу да настави кретање истим смером и брзином.
- Други Њутнов закон- Закон силе
У оригиналу овај закон гласи: "Mutattionem motus proportionalem esse vi motrici impressae, et fieri secundum lineam rectam qua vis illa imprimitur".
УБРЗАЊЕ ТЕЛА СРАЗМЕРНО ЈЕ СИЛИ КОЈА НА ЊЕГА ДЕЛУЈЕ , А ОБРНУТО СРАЗМЕРНО МАСИ ТЕЛА.
- Трећи Њутнов закон – Закон акције и реакције
У оригиналу овај закон гласи: "Actioni contrariam semper et æqualem esse reactionem: sive corporum duorum actiones in se mutuo semper esse æquales et in partes contrarias dirigi".
ЗА СВАКУ СИЛУ АКЦИЈЕ КОЈА ДЕЛУЈЕ НА НЕКО ТЕЛО ПОСТОЈИ И СИЛА РЕАКЦИЈЕ. ОВЕ ДВЕ СИЛЕ СУ ИСТОГ ПРАВЦА И ИНТЕНЗИТЕТА АЛИ СУПРОТНОГ СМЕРА.
Своје законе гравитације као и законе кретања Исак Њутн је објавио у свом делу „ Математички принципи природне филозофије“ у оригиналу "Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica". Инересантно је да је астроном Халеј својим сопственим новцем финансирао штампање овог Њутновог капиталног дела те да је као такво у првом издању објављено само нешто мање од 400 примерака овог дела.
Књига је садржала три тома и сматра се једним од најважнијих дела у историји науке.
Још понешто о Исаку Њутну
Уколико је веровати Њутновим савременицима Њутн је инспирацију за Закон гравитације добио посматрајући јабуку у свом дворишту, постављајући просто питање: „ Зашто јабука не пада лево или десно, зашто не иде ка горе већ увек пада ка центру земље?
Њутн се у животу осим науке бавио и другим стварима нпр: био је управник ковнице новца, посланик у енглеском парламенту , председник Краљевског друштва и члан француске Академије наука.
Последњих година свог живота потпуно је запоставио свој научни рад , а почео је поклањати пажњу теологији при чему се чето помињу његова дела.
- Примедбе о пророчанствима Светог писма , посебно о прорчанствима Апокалипсе светог Јована
- Историјски запис о двема значајним изменама текста Светог писма
Исак Њутн је умро у Лондону 20. марта 1727 године и сахрањен је у Вестминсерској опатији.
Како није имао деце сва његова имовина распоређена је његовим рођацима.
Аутор: Милош Милосављевић 6/2
2015/16.