fizika za osnovce
Džordž Simon Om - biografija
Georg Simon Ohm rođen je 16. matra 1789., a preminuo 6. jula 1854. Bio je nemački fizičar i matematičar. Istako se radovima s područja elekticiteta i magnetizma. Formilusao je zakon prema kojem je jačina struje koja prolazi vidčem proporcionalna naponi i obrnuto proporcionalan otporu. Proučavao je nastajanje toplote u vodiču kojem kojim protiče struja, a bavio se različitim problemima sa pordučja akustike. Merna jedinica Om (Ω) kojom se iskazuje vrednost električnog otpora nazvana je po njemu. Istraživao je i u područje akustike, optike, metala i matematike. Kao gimnazijalski profesor, Om je počeo svoje istraživanje sa novim elekrohemijskim ćelijama, koji je izmislio italijanski naučnik Alessandro Volta. Koristeći opremu sopstvenog stvaranja, Om je utvrdio da postoji direktna proporcijalnost između napona , primenjena preko provodnika i rezultanta elekrične struje. Ovaj odnos je poznat kao Omov zakon.
George Simon Ohm rođen u protenstanskoj porodici u Erlangenu, Brandenburg-Bayreuth, sin Johanna Wolfganga Ohma, bravara i Marije Elizabeth Beck, ćerka krojača u Erlangenu. Iako su njegovi roditelji nisu bili formalno obrazovani, Omov otac je bio ugledan čovek koji se sam školovao na visokom nivou, te je bio u mogućnosti da njegovim sinovima pruži izvrsnu edukaciju svojim sopstvenim učenjem. Od sedmoro dece iz porodice samo su troje preživeli: George Simon, njegov mlađi brat Martin, koji je kasnije postao poznat matematičar, i njegova sestra Elizabeth Barbara. Majka mu je umrla kad je imala 10 godina. Od ranog detinjstva George i Martin su učili od svog oca koji ih je doveo do visokog standarda iz matematike, fizike, hemije i filozofije.
Ohmov otac, zabrinut sto mu sin troši svoje edukacijske mogućnosti, Om je poslat
u Švajcarsku. Tu je septembra 1806. Prihvatio poziiju kao nastavnik matematike u skoli Gottstadt bei Nidau. Godine 1809. on postaje privatni učitelj u Neuchatel-u. Omove sopstvene studije su ga pripremile za svoj doktorat koji je dobio od Univerziteta u Erlangenu 25. oktobra 1811. On se odmah pridružio fakultetu kao profesor matematike, ali ga je napustio posle tri semestra. Nije mogao da preživi od profesorske plate. Bavarska vlada mu je ponudila mesto nastavnikamatematike i fizike u siromašnoj školi u Bambergu koji je Om prihvatio u januaru 1813. Nezadovoljan svojim poslom George je počeo da piše uđžbenik na osnovu geometrije kao nacin da dokaže svoje sposobnosti. Omova gimnazija je zatvorena u februaru 1816. Bavarska vlada ga je zatim poslala u Bambegskoj školi da pomogne sa nastavama matematike. Posle angažmana u Bambergu, Om je poslao svoj završen rukopis kralju Wilhelm lll. Kralj je bio zadovoljan sa Omovom knjigom, i ponudio Omu poziciju na jezickoj Gimnaziji u Kelnu 11. septembra 1817. Ova škola je imala reputaciju dobrog naučnog obrazovanja i bilo mu je potrebno da nauči fiziku pored matematike. Laboratorija za fiziku je bila dobro opremljena, omogućavala je Ohmu da počne eksperimente u fizici. Kao sin bravara, imao je neko praktično iskustvo sa mehaničkim uredjajima. Om je objavio Die galvanishe Kette, mathematisch bearbeitet 1827. godine. Omov koleđž nije cenio njegov rad i Omu dao ostavku. On je tada napravio aplikaciju, bio je zaposlen u Politehničkoj školi u Nirnbergu. Om je stigao na Politehnički fakultet u Nirnbergu 1833., a 1852 je postao profesor eksperimentalne fizike na Univerzitetu u Minhenu. Om je preminuo u Minhenu 1854, a sahranjen je u Alter Sudfriedhofu.
Omov zakon prvi put se pojavio u knjizi objavio Die galvanishe Kette, mathematisch bearbeitet u kojoj je dao kompletnu teoriju električnih kola. Omov zakon kaze da je struja koja prolazi kroz provodnik iznađu dve tačke direktno proporcionalna naponu između tih tačaka provodnika. Omov rad obeležio je početak teorije strujnih kola.
Autori:
Marija Živanović
Anja Nedeljković
VIII/1
2013/14.