fizika za osnovce
Tekstovi
Nevidljiva fudbalska lopta
Zamislite jednu inteligentnu rasu sa planete Sutonije. Sutonci izgledaju manje-više kao mi, pričaju otprilike kao mi i rade sve kao ljudi - osim jedne stvari. Imaju jednu neobičnu slabost u svom čulu vida. Ne vide nijedan predmet sačinjen od oštrih kontrasta crne i bele boje. Ne vide, na primer, zebre. Niti košulje sudija u hokeju na ledu. Niti fudbalske lopte. Nije to neki strašan nedostatak vizuelnog aparata, jer mi Zemljani imamo još bizarniji kvar. Imamo dve, bukvalno, slepe mrlje, po jednu u svakom oku, blizu sredine vidnog polja. Ali ne primećujemo rupe na ta dva mesta zato što naš mozak pravi interpolaciju na osnovu informacija iz okolnih delova vidnog polja, tako da mozak zapravo nagađa šta bi trebalo da se nalazi na ta dva mesta i onda nam javlja da se to tamo odista i nalazi... dalje
Šta bi bilo kad bi sunčev sistem...
...smanjili tako da Sunce bude lopta poluprečnika jedan metar i postavili je u centar Ćuprije? Koliko bi bile velike planete u tom slučaju? Koliko bi bile udaljene od takvog Sunca? Odgovore na ta pitanja dali su nam učenici odeljenja 7/2 i 7/3. dalje
Fizičari na novčanicama
Jedna od najvećih počasti koju država može da oda nekom pojedincu je da njegov lik stavi na novčanicu. Za to se uglavnom biraju ličnosti koje su tu državu, ali i čovečanstvo, zadužili svojim radom i koji će davati primer budućim generacijama kojim putem treba ići. Među tim ličnostima nalazi se i veliki broj fizičara. Njihov doprinos najčešće prevazilazi okvire državnih granica... dalje
Svemirska putovanja
Kada bi čovek uspeo da napravi letilicu koja bi se kretala približno brzini svetlosti bio bi u prilici da upozna svemir i njegove tajne. Mogao bi, na primer da odleti do nama najbližeg sistema Proksima Centauri, da izvidi da li ima života i planeta za naseljavanje. Nama najbliže sunce, Proksima Centauri, udaljeno je od nas 40 biliona kilometara (broj sa 12 nula). Svemirskoj sondi bi bilo potrebno stotine hiljada godina da savlada tu razdaljinu. Zbog kratkgog ljudskog veka taj put je za čoveka za sada neizvodljiv. Čak i kada bi uspeli da napravimo atomsku raketu ona bi se kretala 200km/s i takvom brzinom bi do Proksime stigla za 6666 godina. Iako su naučnici daleko od dostizanja brzine svetlosti, oni ne gube nadu da će tehnički napredak jednog dana uspeti da savlada beskrajne daljine...
Radioaktivnost - vrste i zaštita
Još od davnih vremena ljudima se javlja ideja da je sve oko njih izgrađeno od malih nevidljivih čestica. Grčki naučnik Demokrit razvija teoriju o najmanjoj nevidljivoj čestici atomu , (atom- nevidljiv).
Prema savremenim shvatanjima atom se sastoji iz tri vrste čestica koje ga sačinjavaju , to su:
-
elektroni - negativno naelektrisane čestice koje sačinjavaju omotač atoma),
-
protoni - pozitivno naelektrisane čestice koje sačinjavaju jezgro atoma –nukleusa i
-
neutroni - neutralne čestice koje takođe ulaze u sastav nukleusa... dalje
Obnovljivi izvori energije
Obnovljivi izvori energije, poznati i kao trajni izvori energije su izvori energije koji se brže obnavljaju nego što se troše. Naziv obnovljivi potiče od činjenice da stvaranje obnovljivih resursa u prirodi premašuje njihovu potrošnju. U obnovljive izvore spadaju i oni izvori čije su rezerve dovoljne za duži vremenski period. Nasuprot obnovljivim su neobnovljivi izvori energije, oni se znatno brže troše nego što se stvaraju u prirodi.
Pozitivne odlike:
-Smanjue emisiju ugljen-dioksid (CO2), i samim tim se smanjuje efekat staklene bašte.
-Obnovljivi izvori energije će u budućnosti postati ekonomski konkurent neobnovljivim izvorima energije... dalje
Buka i zaštita od buke
Zvuk je sastavni deo čovekovog života. Još u praistoriji su retki trenuci tokom dana kada je čovek lišen zvukova. U prirodi ne postoje snažni izvori zvuka, najjači među njima su zvuk grmljavine i rika životinja. Tada su erupcije vulkana i zemljotresi proizvodili veoma jake zvukove ali su takvi događaji bili veoma retki. Zbog toga čulo sluha kod čoveka nije razvilo odbrambene mehanizme za prejake zvukove.
Zajedno sa razvojem društva i industrijskom revolucijom, danas su se u čovekovom okruženju pojavili jaki izvori zvuka. dalje
Temperaturne skale
Temperatura je fizička veličina kojom se opisuje stepen zagrejanosti tela. Ona karakteriše unutrašnje stanje tela i meri unutrašnju enegriju tela.Kao i u svakodnevnom životu, temperatura ima važanu ulogu i u prirodnim naukama.
Pored Celzijusove temperaturne skale, koja se najčešće koristi u svakodnevnom životu, postoji još osam skala. Dobar deo nijh je većini nepoznat. dalje
Ptolomejev geocentrični sistem
Klaudijo Ptolomej iz Aleksandrije, poslednji od veliki helenskih astronoma, skupio je celokupno dotadašnje astronomsko znanje i objavio u svom kapitalnom delu Almagest.
Almagest su u Evropu mnogo vekova kasnije doneli Arapi. U svojoj knjizi Ptolomej je govorio da su zvezde zakačene za nebeski svod, a da se Zemlja nalazi u centru, a Sunce i planete (tzv. zvezde Lutalice) kruže oko nje. dalje
Priča o barometru
Postoji zanimljiva priča o jednom studentu koji se sukobio sa profesorom zbog barometra. On je hteo da ga obori na ispitu, a student zahtevao najvišu ocenu. Naime, na pitanje profesora koje je glasilo "kako izmeriti zgradu barometrom" on je odgovorio da će vezati konac za barometar... dalje